Lt;question1> Арабтілді философия

<variant> Аристотель іліміне сйенеді

<variant> Аристотель ілімдерін жоа шыарды

<variant> Бкіл грек философиясын жоа шыарды

<variant> Грек философиясымен таныс болан жо

<variant> Аристотель философиясын білген емес

<question1> Аристотель философиясын станан орта асыр мсылманды шыыс философиясыны кілдері:

<variant> Перипатетиктер

<variant> Мутазилиттер

<variant> Суфийлер

<variant> Ашариттер

<variant> Мутакаллимдер

<question1> Орта асырлы философияны айшыты белгісі:

<variant> теоцентризм

<variant> космоцентризм

<variant> антропоцентризм

<variant> гилозоизм

<variant> пантеизм

<question1> лемдік философияда “Екінші стаз” атанан ойшыл:

<variant> л-Фараби

<variant> л-азали

<variant> л-Бируни

<variant> Ибн-Сина

<variant> Анахарсис

<question1> Ислам дініні асиетті кітабы:

<variant> ран

<variant> Шариат

<variant> Сунна

<variant> Хакикат

<variant> Тарикат

<question1> Орта асыр мсылманды Шыыс философы, «Игілікті ала трындарыны кзарастары» деген ебекті авторы:

<variant> л-Фараби

<variant> Ибн-Сина

<variant> Ибн-Рушд

<variant> л-Кинди

<variant> л-азали

<question1> Ортаасыр кезеіндегі философиялы баыт – бл:

<variant> реализм мен номинализм

<variant> иррационализм мен солипсизм

<variant> позитивизм мен неопозитивизм

<variant> экзистенциализм мен рационализм

<variant> прагматизм мен дзэн-буддизм

<question1> ылыми медицина мен философияны ттас арастыран философ:

<variant> Ибн – Сина

<variant> л – Кинди

<variant> л-Фараби

<variant> Аверроэс

<variant> Иассауи

<question1> “Айыу кітабыны” авторы, араб-мсылман философы:

<variant> Ибн Сина

<variant> л-Фараби

<variant> л- азали

<variant> Ибн Рушд

<variant> л-Кинди

<question1> Ибн-Туфейлді романы:

<variant>Хай Якзанлы

<variant>Апология

<variant>Сауыу кітабы

<variant>Федон

<variant>Дрігер Каноны

<question1> Ф.Аквинский пікірі бойынша адам-бл екі лемні арасындаы тіршілік иесі:

<variant>Хайуандар мен періштелер

<variant>Тн мен жан

<variant>Хайуандар мен сімдіктер

<variant>Хайуандар мен дайлар

<variant>Рух пен жан

<question1> «дай дниені жаратады, біра оам міріне араласпайды» деген аартушылы ілім:

<variant>деизм

<variant>пантеизм

<variant>теизм

<variant>монотеизм

<variant>атеизм.

Lt;question1> азастанда сопылы философиясы андай ойшылды есімімен байланысты?

<variant>Яссауи

<variant>Ибн-Сина

<variant>Махмд Кашари

<variant>Дулати

<variant>л-Фараби

<question1> «Арабтарды философы» деген рметті атаа ие болан Орта асыр мсылманды Шыыс ойшылы:

<variant>л-Кинди

<variant>Ибн-Рушд

<variant>Ибн-Сина

<variant>л-азали

<variant>л-Фараби

<question1> лемге танымал «Жебе», «Ахиллес» деген апорияларды, яни шешімі жо жмбатарды шыаран антикалы философ:

<variant>Зенон Элей

<variant>Сократ

<variant>Аристотель

<variant>Конфуций

<variant>Гегель

<question1> Будда философиясымен аза оырманын алаш таныстыран:

<variant>М.уезов

<variant>М.Дулатов

<variant>С.Торайыров

<variant>М.Тынышпаев

<variant>Ж.Аймауытов

<question1> Католицизм дініні рухани пірі, ортаасырлы ойшыл:

<variant> Фома Аквинский

<variant> Пьер Абеляр

<variant> Роджер Бэкон

<variant> Августин Аврелий

<variant> Аристотель

<question1> Сократты шкірті жне Кир патшасына ызмет еткен скербасы:

<variant> Ксенофонт

<variant> Платон

<variant> Геракл

<variant> Анаксимен

<variant> Пифагор