Категории:

Астрономия
Биология
География
Другие языки
Интернет
Информатика
История
Культура
Литература
Логика
Математика
Медицина
Механика
Охрана труда
Педагогика
Политика
Право
Психология
Религия
Риторика
Социология
Спорт
Строительство
Технология
Транспорт
Физика
Философия
Финансы
Химия
Экология
Экономика
Электроника

Lt;question1> Арабтілді философия

<variant> Аристотель іліміне сйенеді

<variant> Аристотель ілімдерін жоа шыарды

<variant> Бкіл грек философиясын жоа шыарды

<variant> Грек философиясымен таныс болан жо

<variant> Аристотель философиясын білген емес

<question1> Аристотель философиясын станан орта асыр мсылманды шыыс философиясыны кілдері:

<variant> Перипатетиктер

<variant> Мутазилиттер

<variant> Суфийлер

<variant> Ашариттер

<variant> Мутакаллимдер

<question1> Орта асырлы философияны айшыты белгісі:

<variant> теоцентризм

<variant> космоцентризм

<variant> антропоцентризм

<variant> гилозоизм

<variant> пантеизм

<question1> лемдік философияда “Екінші стаз” атанан ойшыл:

<variant> л-Фараби

<variant> л-азали

<variant> л-Бируни

<variant> Ибн-Сина

<variant> Анахарсис

<question1> Ислам дініні асиетті кітабы:

<variant> ран

<variant> Шариат

<variant> Сунна

<variant> Хакикат

<variant> Тарикат

<question1> Орта асыр мсылманды Шыыс философы, «Игілікті ала трындарыны кзарастары» деген ебекті авторы:

<variant> л-Фараби

<variant> Ибн-Сина

<variant> Ибн-Рушд

<variant> л-Кинди

<variant> л-азали

<question1> Ортаасыр кезеіндегі философиялы баыт – бл:

<variant> реализм мен номинализм

<variant> иррационализм мен солипсизм

<variant> позитивизм мен неопозитивизм

<variant> экзистенциализм мен рационализм

<variant> прагматизм мен дзэн-буддизм

<question1> ылыми медицина мен философияны ттас арастыран философ:

<variant> Ибн – Сина

<variant> л – Кинди

<variant> л-Фараби

<variant> Аверроэс

<variant> Иассауи

<question1> “Айыу кітабыны” авторы, араб-мсылман философы:

<variant> Ибн Сина

<variant> л-Фараби

<variant> л- азали

<variant> Ибн Рушд

<variant> л-Кинди

<question1> Ибн-Туфейлді романы:

<variant>Хай Якзанлы

<variant>Апология

<variant>Сауыу кітабы

<variant>Федон

<variant>Дрігер Каноны

<question1> Ф.Аквинский пікірі бойынша адам-бл екі лемні арасындаы тіршілік иесі:

<variant>Хайуандар мен періштелер

<variant>Тн мен жан

<variant>Хайуандар мен сімдіктер

<variant>Хайуандар мен дайлар

<variant>Рух пен жан

<question1> «дай дниені жаратады, біра оам міріне араласпайды» деген аартушылы ілім:

<variant>деизм

<variant>пантеизм

<variant>теизм

<variant>монотеизм

<variant>атеизм.

Lt;question1> азастанда сопылы философиясы андай ойшылды есімімен байланысты?

<variant>Яссауи

<variant>Ибн-Сина

<variant>Махмд Кашари

<variant>Дулати

<variant>л-Фараби

<question1> «Арабтарды философы» деген рметті атаа ие болан Орта асыр мсылманды Шыыс ойшылы:

<variant>л-Кинди

<variant>Ибн-Рушд

<variant>Ибн-Сина

<variant>л-азали

<variant>л-Фараби

<question1> лемге танымал «Жебе», «Ахиллес» деген апорияларды, яни шешімі жо жмбатарды шыаран антикалы философ:

<variant>Зенон Элей

<variant>Сократ

<variant>Аристотель

<variant>Конфуций

<variant>Гегель

<question1> Будда философиясымен аза оырманын алаш таныстыран:

<variant>М.уезов

<variant>М.Дулатов

<variant>С.Торайыров

<variant>М.Тынышпаев

<variant>Ж.Аймауытов

<question1> Католицизм дініні рухани пірі, ортаасырлы ойшыл:

<variant> Фома Аквинский

<variant> Пьер Абеляр

<variant> Роджер Бэкон

<variant> Августин Аврелий

<variant> Аристотель

<question1> Сократты шкірті жне Кир патшасына ызмет еткен скербасы:

<variant> Ксенофонт

<variant> Платон

<variant> Геракл

<variant> Анаксимен

<variant> Пифагор