Д Менделѣев. Покушавајући химицхескаго пониманіиа мірового еѳира. Санкт-Петербург :. 1905
Старт друге формате (ПДФ, ДјВу) <<< Паге 24 >>>
| 
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| - 24 - и вероватно је да ће бити још већи. Стога, пошто је атомска маса Хе = 4,0, онда је атомска маса је највише 4.0 / В, односно, не више од 0,4, а вероиатио да је то још мање. Такав аналог хелијума, може бити-би требало да размотри круну тај опсег, јасно видљив у соларном корони изнад т.-ф. удаљеније од Сунца него спектра водоника, је једноставност, као и једноставности спектра хелијума, који даје гаранцију за чињеницу да испуњава гас, сличан хелијума, Лоцкиер и други предвидети. спектра. Јунг и Харкнес током помрачења Сунца у 1869., независно један од другог, су поставили ову линију, али до сада имагинарне директно, елемент, који се одликује посебно јарко зеленој линиеиу таласне дужине 531.7 милионитих делова милиметра (или с {а, Т.- . односно хиљадити део микрона, за поменутог Ролланд 5317, на скали од Кирцххофф у 1474.), као хелијум карактерише жутом линиеиу: 587 <, и [а. Назин, Андреоли и Салвадори, истражујући (1898) вулканских гасова, верује се, према распону који су видели трагове круне. И као линија ко- ронииа чак могао гледати са удаљености од многих соларног радијуса изнад своје атмосфере и проминенцес, где су водоника линије и више није видљив, мора се приписати тежину цорониум менипи атома и мању густину од водоника. А што се тиче хелијум, аргон и њихове аналоге, према односу два специфична вожње (при константном притиску и при константној запремини), требали мислити да честица, односно количина супстанце, заузима закон Авогадро-Герард волумен једнак обиму од 2 тежинска дела водоника садржи само један атом (као жива, кадмијум и већином метала), ако 0,4 је највећи елемент атомске тежине и, онда густина овог гаса у односу на водоником мора бити мања од 0,2. Према томе, гас-честица будут према обрачун кинетичке теорије газов-двигатсиа 2,24 пута брже од водоника, а ако имате водоник и хелијум, чак и брзину сопственом напред кретања честица, и покушао да покаже Стон (Стонеи) у 1894- 1898 z. (Тхе Астро-физички лист ВИИ, стр. 38) и Роговски у 1899 ( "поступку Р. Астрономског друштва", вол. ВИИ, стр. 10), тако да његове честице могу искочити из сфере атракције земље 17 ) гас чија је густина је најмање 5 пута у размени, 17 ) Он је лишен уздизања на чињеницу да врло брзо након што су јауци и Роговски писали о одсуству водоника и хелијума у атмосфери Земље, оба су несумњиво доказано гаса у ваздуху, иако је садржај оба, посебно хелијум, је веома мали. Пронашли су Девар ет ал., Течни ваздух, водоник и даље сумња Боуссингаулт, и несумњиво доказао 1900. године, Ап. Готје, иако је несумњиво обим садржај не више од угљен диоксида. Стонеи и Роговски су очигледно под рукама свих елемената за сделан- ције даљи обрачун показује да је земља може да све гасова, по стопи од којих су честице су мање од 11 километара у секунди, али они су веровали да не хелијум у ваздуху, и то створен идеја искушења која доводи до потребе да их допуне информативне и занимљиве идеје. | - 25 -
Периодни систем елемената у групама и редовима.
|